"JAKO SAM ŽALOSNA, PRODUŽILI SU ODMOR" Barbara Bobak oplela po kolegama koje ne mogu da se vrate u Srbiju

Instagram/Barbara Bobak

Pjevačica Barbara Bobak je pred nastup u kafani priznala da je imala užasan dan. Pred kamerama Blic televizija nije se libila da progovori o svom strahu, a da dan bude „još gori“, tokom intervjua se toliko prepala da je vrisnula koliko je mogla.

Barbara Bobak kaže da su „zvijezde krive“ što ima loš dan, a za sve čega se uhvati prosto joj ne ide.

– Zbog retrogradnog Merkura. Ovo mi je bio najgori dan u životu. Zbog čega meni danas sve toliko ide naopako. Znači, krenuli smo na put. Kolega iz benda je zaboravio obuću pa smo se vraćali, pa smo onda došli i čovjek za smještaj nas je ispalio. Onda smo tražili neke druge smještaje i poslali su nas negdje sačuvaj Bože. Jedva sam stigla, na kraju sam se presvlačila u kombiju ispred restorana. Jako je teško u takvim trenucima ostati profesionalac. Oblačila sam Balenciaga u kombiju ispred ćevabdžinice – kaže Barbara, koja nije krila nervozu zbog svega.

– Dok pričam s vama nabacim taj neki refleksni „poker face“, poslije toga ću vjerovatno da popijem jednu votku da se smirim malo pa da izađem da pokidam.

Mnogi su pohvalili njenu liniju.

– Nije još savršenstvo... Ne postoji nikakav recept, ne postoji nikakav hek. Jednostavno ono sve što kažu – najdosadnije, najsuvoparnije, najdosadnija hrana moguća. Treniranje svaki dan bukvalno bez izuzetka i to je to. Samo krene poslije nekog vremena da spada – ističe pjevačica.

Govoreći o kolegama koji su zbog situacije ostali zarobljeni na putovanjima, Barbara je bila prilično direktna.

– Jako sam žalosna. Sigurno biste prije bili zarobljeni na nekoj egzotičnoj destinaciji nego tamo da bacaju bombe po vama. Tako da mislim da treba fokus da bude više na tim ljudima koji su tamo gdje se sve dešava. Sad ako je neko ostao par dana više na odmoru pa mu je to možda napravilo neki problem...

Barbara je otkrila i da ima nekoliko strahova, osim smrdibube – što smo već mogli vidjeti – i od žaba.

– Imam strah od žaba i gubitka dragih ljudi, odnosno smrti. Bojim se smrti jako, imam neki iracionalan strah od smrti. A žaba… Kao mala sam krenula da obujem klompu. Bila mi je napolju klompa, bilo je ljeto. Pokušavam da ubacim nogu i neće, neće i neće. Podignem je – ogromna krastača u klompi! Tu klompu sam bacila toliko daleko da je završila kod komšije u susjednom dvorištu. Od tada ne mogu žabe.