„Dijete je borac na tatu“: Potresna ispovijest Nenada Pagonisa o borbi za život bebe

Instagram

Nenad Pagonis, poznati kik-bokser, govorio je za domaće medije o kćerki, koja je imala zdravstvenih problema kada se rodila.

Kako je ispričao, Nenad je bio u turbulentnom odnosu sa bivšom suprugom, koja je sedam godina starija od njega, a njihovoj vezi mnogi su se protivili.

– Ja sam bio zaluđen i išao sam glavom kroz zid – ili ona ili niko. Dosta puta smo prekidali, a ona je prije tog jednog prekida ostala trudna. Na kraju sam odlučio da se stabilizujem, da probamo da to dovedemo u neko normalno stanje. Da pokušamo da zasnujemo život. I to je bilo sve super devet mjeseci. Ja sam tada postao prvak 2014. godine, dok je ona bila trudna.

Veče kada je njegova djevojka bila u porodilištu, Nenad je sa drugarima čekao lijepe vijesti. Međutim, drugar koji je bio tamo ga je pozvao i djelovao zabrinuto.

– Rekao mi je: „Sve je okej, beba se rodila, ali je morala u bolnicu“. Međutim, nešto mi je u njegovom glasu djelovalo zabrinuto, bio je sav pod adrenalinom. Rekao je: mora da ide na neonatologiju, ali biće sve okej, nemoj da se brineš. Ja sam sjeo u kola i otišao tamo. Doktorka mi je otvorila vrata i rekao sam joj da sam došao da vidim bebu. Rekla je: „Nemojte puno da očekujete, to dijete nije disalo, rodilo se bez kiseonika, vraćali smo je u život“ – priča Pagonis i dodaje:

– Kad sam je vidio, gledala je u jednu tačku. Cijelu noć je imala neke grčeve u stomaku. Ja nisam mogao da je zagrlim, da je poljubim, ništa… Tu sam se slomio. Kad sam došao kući, shvatio sam ozbiljnost situacije i cijelu noć sam plakao. I sad, kao: okej, preživjela je, ali dijagnoza je u 90 slučajeva cerebralna paraliza.

– Imam dijete sa posebnim potrebama. Ali iz perspektive lekcija koje sam imao sa ocem, sa njegovom smrću i svojim poslom, znao sam da ne smijem da padnem, nego da moram da nastavim. Sutradan je supruga došla kući, vratili smo je iz bolnice, i ja sam joj rekao: slušaj, mi moramo da idemo tamo svaki dan. Bile su dozvoljene posjete od 12 do dva, i uveče od 6 do 7. Moramo da budemo tamo svaki dan. Da joj šapućemo, da joj pjevamo, da je mazimo. Rekao sam: nećemo da ispustimo ovu borbu do kraja.

– I bili smo tamo svaki dan. Dolazili smo. Tamo dođu roditelji, uđu, vide svoju djecu u inkubatoru, ne mogu ništa da rade i odu. Mi smo ostajali pored nje. Mazili smo stopala, čitali o nekim akupunkturnim tačkama na palcu za stimulaciju mozga, šta može da se radi i tako dalje.

Sportista kaže da mu je molitva pomagala u najtežim trenucima.

Desetog dana su bebu trebali da skinu sa aparata za hlađenje i sa sedativa. Kako je ispričao, tu noć nije spavao. Molio se svake noći i čekao konačnu dijagnozu. Ljekari su rekli da je 99 posto cerebralna paraliza.

– Te noći sam radio meditaciju, vizualizaciju: da će ona biti srećna, da će svirati violinu, da će biti talentovana. Negdje oko četiri ujutru sam se od umora srušio i zaspao. Sljedeće jutro stojimo u hodniku i čekamo da se otvore vrata za posjetu bebama. Čekaš da vidiš reakciju doktora, njegovo lice – kaže Nenad i dodaje:

– Vrata su se otvorila, medicinska sestra ih je otvorila. Mi smo ušli. Ja sam samo gledao, skamenjen, da vidim doktorku Vesnu i njen izraz lica. Ona je prolazila hodnikom iz jedne sobe u drugu. Bacila je pogled prema nama. Doktorka Vesna je podigla palac nagore, a ja tvrdim da mi je to bila najvažnija podignuta ruka u životu.

– Kad sad pričam o tome i kad se vratim na te uspomene, stvarno mi je teško i emotivno. Kada mi je sudija podigao ruku poslije meča, to je bilo veliko, ali ovo je bilo hiljadu puta jače. Taj palac je značio da nije najgore što smo očekivali.

– Rekli su nam da su je skinuli sa aparata, uradili ultrazvuk mozga i da nema nikakvih oštećenja. Bilo je prosto nevjerovatno. Da bi bili sigurni, uspavali su je ponovo i poslali na magnetnu rezonancu, jer im je bilo nevjerovatno da nema nikakvih oštećenja. Opet je došao jedan dan neizvjesnosti. Poslije su nas pozvali i rekli: dijete je borac na tatu. Budite zahvalni Bogu, sve je na kraju okej. Na kraju je puštena sa blagom hipotonijom mišića, znači oslabljenim mišićima jer se namučila.

Danas njegova kćerka ima jedanaest godina. Svira violinu već četiri godine, bavi se odbojkom, izuzetno je talentovano, pametno i emotivno dijete.

– Ja se skoro svaki dan sjetim te situacije i pomislim koliko treba biti zahvalan, jer je na rođenju vodila takvu borbu i već tada pokazala da je rođeni borac – ispričao je on.