„Tretirali su nas kao kerove!“ Barbara Bobak otkriva pakao koji je preživjela u Geteborgu

Instagram/Barbara Bobak

Barbara Bobak je zajedno s kolegom Slobom Radanovićem i njihovim muzičarima proteklog vikenda preživjela pravu golgotu. Oni su u subotu krenuli na nastup u Švedsku, sletjeli na aerodrom u Geteborgu, ali su tamo zaustavljeni.

Ne samo da im je bio zabranjen ulazak u Švedsku, već su na aerodromu proveli „zarobljeni“ dva dana, sve dok nisu mogli da se vrate – i to letom za Sarajevo, gdje su ih čekali automobili koji su ih dovezli u Beograd.

Kroz kakvu je sve golgotu prošla i šta se tačno dešavalo na aerodromu u Geteborgu, Barbara je ispričala za Kurir.

Kako se osjećaš poslije svega?

– Nikako! Nisam dobro. Uopšte nisam dobro. Ništa nisam jela i ne može da mi bude dobro – rekla je Barbara na početku.

Šta se zapravo dogodilo?

– Došli smo na aerodrom, predali pasoše. Ništa nije ukazivalo da nešto može da krene po zlu. Kada su nas policajci vidjeli, sklonili su nas sa strane, a ostale putnike su propustili. Sjedili smo i čekali, a oni su otišli u neku sobu. Čekali smo dva sata. Došli su i počeli da nas redom ispituju. Snimali su nas kao da smo najgori prestupnici. Zvali su prevodioca i ispitivali koliko para zarađujemo. Ja sam pokazala fakturu jer sve ide preko firme. Pokazana im je faktura, pozivno pismo i dozvola da se koncert održi. Onda su nas pitali da li imamo radnu dozvolu – i to smo imali.

O čemu su te još ispitivali?

– Nismo imali njihovu vizu, ali nam ni ne treba, jer smo dolazili preko firme. Plaćanje je išlo preko firme i nije bilo potrebe za vizom – tako je po njihovom zakonu. Onda su me ispitivali o firmi i pitali da li imam nekoga u imigracionom. Rekla sam da nemam, jer nikad ne bih tu živjela. Objasnila sam da sam došla da odradim svirku i idem kući. Onda su me pitali o nekim firmama „Balkan ovaj, Balkan onaj“... Istakla sam da sam pjevačica i da se tim stvarima bave menadžeri. Rekao je „dobro“ i napisao neki izvještaj na švedskom. Nisam imala pojma šta piše.

Pominjalo se da vas je angažovala neka firma u stečaju?

– Napisao je neku firmu koja je njima odgovarala da napišu. Ta firma je propala, a faktura nema nikakve veze s organizatorom koji je nas doveo.

Šta se dalje događalo?

– Uvodili su nas jedno po jedno i to je trajalo šest sati. Rekli su nam da nam je ulazak u Švedsku odbijen i da ćemo dobiti razlog. Odveli su nas na neki terminal i ostavili tu. Ni sa kim nismo mogli da pričamo. Tretirali su nas kao kerove. Tražila sam da pričam s nekim ko ima autoritet – odbili su. Pravdali su se da ništa ne znaju i da su samo policijski službenici. Rekli su da je odluku donio „neko odozgo“ i s tim ljudima nismo mogli da stupimo u kontakt.

Da li ste dobili nešto da jedete, bili ste satima bez hrane?

– Vucarali su nas lijevo–desno po terminalu i onda donijeli neka ćebića jer je bilo jasno da ćemo tu spavati. Rekli su da imamo automate za hranu. Onda su tek u 23 sata donijeli papire u kojima piše da ne možemo da uđemo zbog te firme, koja nas uopšte nije angažovala. Greška policije! Kasnije su se službenici sažalili pa su nas odveli do djuti-fri šopa da jedemo. Uzeli smo koliko možemo, a oni su nas požurivali. Poslije smo zaspali na klupama. Ujutru – haos! Zaboravili su da čekiraju dvojicu muzičara, pa su oni završili u Istanbulu, pa iz Istanbula u Srbiji. U nedjelju do polaska – ništa da jedemo.

Ko je sve bio sa tobom?

– Sloba, njegov bend, moj bend i moj otac. Ovako nešto nikad nisam doživjela. Uvijek je sve bilo u redu. Nikad ne radimo na crno da ne bismo dobili zabranu. Sreća da sad nismo dobili zabranu. Imali smo let iz Malmea, plaćene karte, ali nisu htjeli da nas transportuju. Namjerno su nas držali. Niko nije mogao da nam pomogne – ni advokat, ni ambasada. Angažovaću advokate jer ovo neće ostati ovako. O materijalnoj šteti da ne pričam. Do juče nisu ni znali gdje su nam koferi. Tretirali su nas kao najgoru stoku, kao da smo prenosili ne znam šta. I to potpuno ni krivi ni dužni.

Kako su izgledali sati čekanja?

– Prvo smo se zezali, igrali jer nismo znali šta ćemo od sebe. Poslije smo polegali, pa se probudili u frci oko karata i kofera. Kolege su me kontaktirale, pisale, ali nisam imala snage da odgovaram. Nisam dobro psihički. Menadžeri su bijesni. Jedva su našli karte da se vratimo. Vidjećemo… Ovo je čista krivica policije.