"ZA SAT VREMENA ZARADILA SAM 1.000 EVRA" Nina Seničar o životu u Americi i izazovima

Instagram/Nina Senicar

Nina Seničar je jedna od rijetkih kojoj je pošlo za rukom da izgradi međunarodnu karijeru. Krenula je iz Novog Sada, a zatim je život usmjerio ka Italiji – što je bila prekretnica za njeno bavljenje modelingom. Sledeće stanice bile su Njujork i Los Anđeles, koje su joj donijele ogroman uspjeh.

U razgovoru za podkast Empire State Balkan, Nina je ogolila dušu – govorila je o svojim počecima, borbama, snovima, ali i o ličnim preprekama i razlozima zbog kojih i danas sve kreće ispočetka.

– Imam tu potrebu da krećem ispočetka, od nule, stalnu potrebu za borbom, mučenjem. Počeci nisu nimalo laki. Dva puta sam počinjala od nule – u smislu da sam se selila u drugu zemlju, ali ne znači da neću opet – priča ona.

O životu u Italiji kaže:

– Moja ideja je bila jednostavna: radim u nekom kafiću sa strane, konobarišem. Imala sam stipendiju, živjela sam u studentskom domu, imala sam jedan obrok dnevno. Mogla sam da preživim sa 300 evra. Htjela sam da konobarišem 2-3 puta sedmično, kao većina studenata. Igrom slučaja sam upoznala jednog agenta za modeling koji mi je rekao: “Imaš lice za Vogue, a tijelo za Playboy”. Bila sam zabezeknuta. Nikad mi to nije bilo ni na radaru, ali onda sam za prvi posao zaradila 1.000 evra za sat vremena. To je bila sloboda – da ne moram da radim u kafiću, da mogu avionom kući, a ne autobusom. Rekla sam: “Ovo nije nimalo loše.” Tako je počela moja kratka manekenska karijera. Čim sam stala ispred kamere, shvatila sam da je to – to. Spoj glume koju sam obožavala i nečeg novog što mi je bilo jako zanimljivo.

Ističe da najbolje funkcioniše pod pritiskom:

– Pritisak je jedna velika privilegija. Mene to hrani. Najproduktivnija sam kad imam više obaveza. Po meni, izlazak iz zone komfora je jedini način da uspiješ i napreduješ.

Zbog posla je morala da nauči i italijanski jezik:

– Nisam imala izbora. Morala sam brzo da učim. Nikad me nije bilo strah da griješim. Danas govorim skoro šest jezika. Jedini način da naučiš je da ne budeš u strahu od lupetanja gluposti.

Život u Americi joj je donio mnogo, ali ne i sve:

– Da sam promijenila prezime kad sam se udala, po mužu Elis, i postala Nina Elis, imala bih mnogo više prilika. Ali nisam htjela. Cijeli život sam Nina Seničar – zašto bih to mijenjala? U Americi sam već duže, imala sam veće uloge, ali još nisam ostvarila ono zbog čega sam došla. I dalje jurim svoj američki san. Uspješna sam u smislu da stalno radim, ali taj neki san... još nije tu. Ako se ne desi – okej, neću odustati.

Nina kaže da je spoznala pravi momenat kada je shvatila da mora dalje:

– Bila sam u zoni komfora. Lijepo mi je, svi me znaju, dobro zarađujem – ali ne rastem. Najveći uspjeh je kada možeš da biraš šta ćeš da radiš. Nisu pare, fanovi ni nagrade to što znači uspjeh. Uspjeh je kad možeš da kažeš: “Ovaj projekat želim ili ne želim da radim.”

Dodaje da zbog karijere nije uspijevala da održi zdrave odnose:

– Nisam mogla da znam da li je neko sa mnom jer želi sliku sa mnom, ili nešto iskreno i dublje. Zato sam upisala školu glume u Njujorku – da izađem iz komfora, da probam nešto drugačije.

Na kraju, osvrnula se i na život u dijaspori:

– Volim da budem sama, tada sam sama sa svojim mislima. Priznaš sebi strahove. Volim ljude, ali i samoću. Biti u dijaspori je čudan osjećaj. Nisam tipična žena u dijaspori. Želim da se družim sa Srbima, ali i da budem svoja.